MuzikaNaStruju.com - Elektronička glazba

   Za Charlotte Horne ili DJ Lottie može se reći da je prva DJ-ka koja je još početkom 90-ih zauzela svoju vrhunsku poziciju na engleskoj dance sceni i zadržala je do danas. Samo pojavljivanje lepe devojke, koja pri tom zaista ume da barata DJ opremom, obezbedilo joj je sigurno mesto u klubovima širom sveta, od Australije do Ibice.

   Letošnjim nastupima u Srbiji (caffe-club Pozornica, Niš) i Crnoj Gori (club Maximus, Kotor), podsetila nas je na svoj karakteristični eklektični način vožnje (house verzija seta Laurenta Garniera:), koji najbolje prolazi kod naslušane i u muzičkom smislu obrazovane publike. Upravo taj deo ekipe sa zadovoljstvom je pohvatao bar desetak stilova, od kojih su dominirali: broken beatovi, acid, progy, electro, core gitare i... vokali na sve strane! U Nišu je na salvu vriske i aplauza uzvratila desetominutnim bisom umesto oproštaja, ništa manje oduševljenja izazvala je na Refresh festivalu u Kotoru, međutim, ma koliko se osećala lepo na obema žurkama, ono što će joj, kako kaže, ostati zauvek u sećanju je EXIT !

 “Kako bih mogla da ga zaboravim?! Tako nešto niko ko je jednom video ne može da zaboravi. Neverovatno iskustvo!” – uzvikuje Lottie. „Bila sam tamo dva puta, najpre na drugom Exitu, kada su gostovali Darren Emerson i gomila prijatelja iz Engleske. Gospode, baš je bilo dobro! Ostalo mi je u sećanju par momenata, mada je čudno što to kažem jer dosta nastupam po festivalima i sa svakog ponesem nešto posebno, dakle – ostalo mi je u sećanju da je padala kiša i da se nakon desetak minuta pojavilo sunce, obasjalo lica ljudi preda mnom i – to su oni najbolji trenuci koje memorišeš za ceo život! Specijalni momenti koji se ne dešavaju često!”

 
Jesi li očekivala takvu ekipu i jesi li išta znala o Srbiji pre nego što si došla?

Ne, nisam imala pojma. Znala sam samo da je u pitanju festival. U Engleskoj ima mnogo dobrih festivala, uobičajeno je da bude mokro, da pada kiša, ali to ne smeta ljudima da se provode. Međutim, meni niko pre nastupa na Exitu nije objasnio koliko me enegrije tamo čeka. Tu atmosferu je nemoguće opisati! Normalno je da kada imaš toliku masu pred sobom gubiš dozu prisnosti, ali ja sam se tamo osećala kao da sam na dance flooru sa tim ljudima. Bilo je baš nekako posebno! Energija koju sam tamo dobila bila je najbolja od svih gde sam ikada nastupala!

A kako izgleda Glastonbury? Silno želim da znam!

Bury je sjajan, ali... ove godine sam provela tamo 24h i više nisam mogla da izdržim! Bilo je tako mnogo blata! Ogroman prostor, poput nekog grada i strašno mnogo kaljuge posvud... Grozna stvar za ploče i CD-e, moram da priznam, jer kad god se uhvatiš za nešto od toga, skroz isprljaš ruke. Opet, atmosfera je bila sjajna i u čitavom tom blatištu. Sa druge strane, možda bi bilo bolje da nije padala kiša, no – eto, jeste! Englezi jesu navikli da se zezaju po kakvom god vremenu, ali je ovo sad baš bilo preterano. Pazi, cele godine nije tako kišilo!

Međutim, fora Glastonburyja je u tome da on privlači masu svaki put, pošto je muzika glavna stvar u svemu i zbog nje se okupi divna gomila likova!

Jesi li ikada pripremala set ili svaki put jednostavno dođeš, vidiš ljude i sviraš šta ti padne na pamet?

E, pa to dolazi sa godinama! ☺Tako sam mogla da se zezam pre desetak i više godina... Postoje stvari koje uvek uzmem u obzir: broj ljudi, njihovo godište ili već nešto slično, mada u principu radim šta mi padne na pamet. Vrtim različite ploče po izmenjenom redosledu kada znam koliko vremena imam na raspolaganju, pre ili posle koga nastupam. Praktikujem da pomešam sve živo, jer su sve te ploče u osnovi moje, volim ih, sama sam ih birala! Mislim da DJ treba da zauzme taj stav: “Evo, to je ono što se meni sviđa! Ove stvari me pokreću!”

Upravo je to glavno u DJ-isanju, makar po mom mišljenju.

Ploče?! Radiš sa vinilima? Divno!

O, činilo mi se da sam ostala poslednja u toj nameri da vrtim ploče, a onda sam zatrudnela i nakon četvrtog meseca jednostavno više nisam mogla da vukljam kofere. Morala sam da odustanem od ploča i pređem na CD-e sa kojima i sada radim, ali pored svih tih CD-a imam i cele dve ploče u torbi...☺ Ha! Nije baš nešto, moram da primetim... Pokušaću ipak da nastavim sa vinilima malo više... 

Sve vreme si u vrhu, iako je dance scena od starta do danas pretrpela mnogo promena. Kako uspevaš?

Možda je odgovor u tome da biram gde nastupam. ☺ Mene nema na onim kratkoročnim super-hit komercijalnim dešavanjima nego samo na onima koji su već stekli neko ime. Isto važi i za klubove u kojima gostujem. Vidiš, dance muzika stalno mora da pomera granice, užasno me smara produkcija koja me ograničava nekim “rokom trajanja”; muzika najpre meni mora da bude inspirativna kako bih ja njome inspirisala ljude na danceflooru. Dance muzika stalno napreduje tako što se uzmu stari bitovi i osveže nekim novim forama u produkciji.

Jesi li bila lepo prihvaćena od strane muških kolega kada si započela sa DJ-ingom? Da li ti je bilo teže da zauzmeš svoje mesto zbog toga što si devojka...ili možda lakše?

U globalu, ne vidim iz kog bi razloga ženama bilo teže, ali ljudi, većinom žene, različito postavljaju stvari, tako da mnogo puta čujem: “Da, nama je teže!” U principu, uopšte ne mislim da bih drugačije prošla da sam muško. Zaista verujem u to! Čak i kada naletiš na nekog seksistu, shvatiš da bi toga bilo u svakom poslu. Nemam uvreženo mišljenje o tome da mi se nešto dešava ili ne dešava zato što sam žensko, rekla bih ipak da svuda imam otvorena vrata zbog toga što sam dobar DJ i što stvarno volim to što radim. Generalno gledano, uopšte ne mislim da je to jesi li cura ili frajer važna stvar. A, pazi ovo, moguće je da razlog za podelu bude u nečem drugom: većina momaka i devojaka ima neki glup stav o tome da se sve svodi na sakupljanje ploča, na hobi. Muškarcima je to kao hobi, to dovlačenje, kolekcionisanje – što bi više trebalo da bude u prirodi žena, zar ne? Žene vole muziku podjednako koliko vole da igraju, da idu u provod, dok je kod muškaraca to po sistemu: “Ovo su moje ploče i sada ću da te naučim kako da ih koristiš!” Teško je to objasniti... I ja pomalo glupo postavljam stvari... Imam to muško razmišljanje o sakupljanju ploča i zato sam pre svega DJ, pa tek onda žena!

Relativno skoro nastupala si na sofijskom SEEME festivalu, koji je oformljen po ugledu na WMC u Majamiju. Kakvo mišljenje imaš o muzičkim konferencijama uopšte i kako ti se čini scena jugoistočne Evrope?    

Što se scene tiče, primećujem da se ovde sve radi sa mnogo entuzijazma. Naprosto se oseća ta neka euforija koja je neophodna za napredak. U Majamiju sam već 10 godina redovna, a prošle godine sam učestvovala i na Night-Wave conference u Riminiju, tako da mogu da rezimiram značaj takvih okupljanja: ako su dobro organizovane, muzičke konferencije mogu da budu veoma važne mladim DJ-evima i producentima. Na njima obično bude i mnogo ljudi iz raznih izdavačkih kuća koji su uvek spremni da čuju nešto novo. Definitivno, muzičke konferencije mogu samo da pomognu u jačanju scene.

Na čemu si radila u poslednje vreme? Čime ćeš da nas obraduješ?

Imala sam studijski posao sa Sergeom Santiagom, zapamtite to ime – on i Paul Woolford predstavljaju moj favoritni dvojac po pitanju DJ-inga, zatim tu je i saradnja sa West London Deep, a sve što želim „odmah i sad“ svima vama da pustim biće u mojoj emisiji na: ministryofsound.com/radio. Uživajte!   
 
 
by Ivana Antović